Koncept rekonstrukcije enterijera Centralne zone aerodroma Nikola Tesla (središnji prostor između kontrole ličnog prtljaga I gejtova na prvom spratu aerodroma) zasniva se na sveobuhvatnoj strategiji za novo funkcionisanje aerodroma iz ugla korisnika, definisanom od strane Vinci grupe. Prva komponenta ovog pristupa, koja se tiče dinamike kretanja putnika, podrazumeva izbegavanje jasnih granica između funkcionalnih zona aerodroma kao što su prodaja, usluge i sedenje putnika na gejtovima i njihovo kombinovanje u jednu prožimajuću makrozonu koja ima seriju prepoznatljivih, specifično tretiranih mini celina. 

Druga komponenta Vansijeve strategije tiče se vizuelnog tretmana enterijera aerodroma u cilju njegove veće prepoznatljivosti i kontekstualizacije u odnosu na geografsku lokaciju i državu u kojoj se aerodrom nalazi. U tu svrhu, prepoznata su dva principa: 

a) “sense of place” (duh mesta) – sa zadatkom da se u enterijeru aerodroma oseća uticaj lokalnog – od sadržaja, hrane i pića do vizuelnih nagoveštaja interpretiranih iz lokalne kulture, arhitekture i umetnosti. 

b) “design by moods” (dizajn kroz atmosfere) - princip po kome se “sense of place” prevodi u specifične celine sa posebnim atmosferama koje boravak na aerodromu čini jedinstvenim iskustvom, inspirisanim gradom na kome se aerodrom nalazi. 

Atmosfere(“moods”) koje identifikujemo su 1. Active (aktivna) 2. Curious (istraživačka), 3. Peaceful (opuštanje) i 4. Fun (razonoda). 

Centralna zona je, budući da se u njoj sutiče najveći broj putnika, identifikovana kao aktivna zona. Inspirisana Beogradom, protokom njegovih reka i ušćem Save u Dunav, okosnice dizajna centralne zone upravo i jesu interpretacije ideje protoka:

Pod je najvećim delom keramika sa kamenim komadićima koji podsećaju na rečno dno, dok je zid kojim je obložen veliki mezanin koji predstavlja značajan volumen u prostoru centralne zone obložen reflektivnim talasastim čeličnim limom koji asocira na refleksiju vode.

„Ostrva“ u centralnoj zoni, koja predstavljaju otvorene zone za sedenje putnika iz kojih se sagledavaju okolni restorani, podražavaju vodom oblikovane forme, dok je njihova obloga vinil sa drvenom šarom, identičan onom koji se javlja u novom delu aerodroma.

Sedenje za putnike na ostrvima je rešeno nesvakidašnjim, modularnim nameštajem od drveta, čija se krivudava forma uklapa organski dizajn i inspiriše dinamično kretanje i interakciju putnika. 

U centralnoj zoni mestimično je postavljeno zelenilo – drveće lipe i hrasta i planteri sa žbunastim zelenilom. Ideja krošnje kao mesta okupljanja inspirisana je tradicijom beogradskih kafana koje često imaju terasu u hladu velikog drveta. Tradicionalna kafana kao ideja koju bi trebalo interpretirati na moderan način, data je i kao deo zadatka za zakupce restorana koji su deo Centralne zone.

Plafon je ofarban u antracit boju, čime se za aktivnu zonu formirala pozadina koja korespondira sa dizajnom enterijera novog dela aerodroma. Sa tog plafona spušteni su kružni akustični paneli koji povećavaju akustički komfor i podržavaju razigranost ostatka dizajna.

U delu centralne zone u neposrednoj blizini duty free-ja predviđen je „digitalni prsten“ – kružna instalacija sa zakrivljenim ekranima sa unutrašnje srtrane koji predstavljaju futuristički osvrt na prirodna bogatstva Srbije.